I'm here (shоrt film) 2010 година

„I'm here“ е краток филм во жанрот романса со научно фантастика или во овој случај со научно фантастична база. Трае 30 минути (подолу е презентирана целата верзија за слободно гледање од овде)

This is default featured slide 2 title

Go to Blogger edit html and find these sentences.Now replace these sentences with your own descriptions.This theme is Bloggerized by Lasantha Bandara - Premiumbloggertemplates.com.

This is default featured slide 3 title

Go to Blogger edit html and find these sentences.Now replace these sentences with your own descriptions.This theme is Bloggerized by Lasantha Bandara - Premiumbloggertemplates.com.

This is default featured slide 4 title

Go to Blogger edit html and find these sentences.Now replace these sentences with your own descriptions.This theme is Bloggerized by Lasantha Bandara - Premiumbloggertemplates.com.

This is default featured slide 5 title

Go to Blogger edit html and find these sentences.Now replace these sentences with your own descriptions.This theme is Bloggerized by Lasantha Bandara - Premiumbloggertemplates.com.

Saturday, February 25, 2012

I'm here (shоrt film) 2010 година

„I'm here“ е краток филм во жанрот романса со научно фантастика или во овој случај со научно фантастична база. Трае 30 минути (подолу е презентирана целата верзија за слободно гледање од овде) и ни отсликува еден алтерантивен свет каде што роботите би живееле меѓу луѓето, со еднакви (или приближно еднакви) права. Тие имаат еднакво чувство за љубовта како и ние, а нивниот различен начин за справување со неа и за тоа колку повеќе делови од себе (за разлика од нас) можат да подарат во љубовта, ни е прикажано во инзворедниот краток филм на Spike Jonze - „I'm here“. Филмот е креиран оваа година (2010-та), и во ОВА [линк] видео се прикажани деталите и движењето на проектот.
Можеби по мала размисла во постфимското чувство на крајот од филмот, ќе се наметне прашањето: да можевме во љубовта да подариме повеќе делови од нас, тоа сигурно ќе го сторевме, но како ќе се живее отпосле кога љубовта ќе ја снема, а ние сме се дале себе си во нејзина чест?
Пријатно уживање во филмот!

П.С. Full screen е задолжителна препорака доколку се одлучите да го гледате од овде.

Tuesday, February 21, 2012

Сè е ремикс / everything is a remix

Постои еден термин кој се вика Remix culture и опишува едно општество кое дозволува и поттикнува derivative works односно слободна надградба на туѓи идеи. Derivative works е всушност креација која е базирана на нечија друга креација или во суштина тоа е ремикс на некоја друга креација, која може да биде било чија.

Дали е ова позитивна или негативна појава, дали ова влијае директно врз нашата еволуција и на кој начин - се објаснува во еден серијален документарец наречен Everything is a remix или Сè е ремикс. Авторот на овој проект се вика Kirby Ferguson кој е писател, режисер и едитор, а во моментов работи на нов проект наречен This is Not a Conspiracy Theory.

Во една статија наменета за последната епизода од серијалот, проектот е опишан вака:
"Everything is a Remix" explores the idea that no idea is original. Ferguson argues that essentially all forms of creativity are just a remix of the last, giving the sweeping example of Led Zeppelin who notoriously borrowed from blues greats like Howlin' Wolf. The fourth installment in the series, "System Failure," explores what Ferguson calls "Social Evolution" through a menagerie of borrowed footage, animations, text and a voiceover. [....]

Овој документарен проект преку презентирање на големата слика изнесувајќи реални фрагменти од историјата на човештвото, всушност докажува дека основата на нашата креативна, инвентивна и еволуцијата на создавање, е токму ремиксот на идеи т.е. надоградување на идеите. Ја докажува и апсурдноста на интелектуалната сопственост докажувајќи дека за развојот на општеството воопшто не се заслужни само неколку луѓе, туку сите ние, заедно. Тоа го докажува со одговор на љубопитното прашање кое сите понекогаш си го поставуваме: „дали ако никогаш не се родеа луѓето кои ги измислија интернетот, струјата, филмот, музиката, книгите, автомобилите; денешницата ќе беше многу поинаква?“ Одговорот што го дава Фергусон е дека е сосема логично денешницата да е премногу слична со оваа, давајќи неколку примери на дуплирани иновации кои низ историјата се случувале во исто време од различни луѓе. Тоа докажува дека секој од нас има способност да го креира секоја досега постоечка иновација уште пред таа да биде создадена од некој друг. Битно е само да му се дозволи пристап до основата за да може да гради врз неа т.е. да се овозможи derivative work. Значи со ова паѓаат во вода сите претпоставки во стилот: ако не постоеше Тесла човекот никогаш немаше да има струја, или Џобс за компјутерите, Едисон за светилките и тн.


Поради ова сознание можеме кристално јасно да сфатиме дека секој од нас е потенцијална човечка инвидидуа со енергија и креативна моќ да го создаде сето она на кое се восхитува во моментов. Величењето на одредена група луѓе кои во моментот се славни поради тоа што ја реализирале таа моќ; ни донесува само потценување на нас и целото останато човештво. Не постои никаква поента во величење на „вистинските“ нешта бидејќи сите ние сме вистински, едиснтвено некој имал повеќе среќа од некој друг за да профитира од својата идеја. Постојат уште милион идеи за корисни иновации кои своето реализирање го чекаат со векови, а им е ускратено од оние кои се „премнгу големи за да паднат (too big to fail)“. Иронијата е што нашето потценување е виновно за нивната големина, сите ние сме виновни со самото тоа што им даваме премногу значење.

Но бидејќи светот почнува полека да го сфаќа сето ова, во иднина би требало да се зголеми бројот на креативните дела и идеи, а да се намали значењето на нивните создатели. Тоа е социјалната еволуција која според Фергусоновиот докуметнарец (поточно неговата четврта епизода) е производ на увидување на погрешноста на нашиот досегашен систем.

Уште еден интересен дел со проблемот за слободното копирање идеи заради нивна надградба е со креатив комонс копирајт лиценцата, која од луѓето е погрешно перцепирана поради самиот човечки нагон на агресивност кога ќе дознае дека неговата креација е копирана, додека пак ако тој копира туѓа креација, тогаш тоа му изгледа во ред. Проблемот е што нагонот на агресивност никогаш не престанува да се појавува ако некој ја копира нашата идеја, поради тоа што овој нагон е далеку поголем од човечкиот разум. Поради оваа појава ставовите за интелектуална сопственост се поделени. Ова е силно илустрирано во третиот дел од докуемнтарецот everything is a remix во делот со исечоци од изјави на Стив Џобс кога според него е во ред да ги користи туѓите идеи во изградба на првиот компјутер, но му создава агресија кога андроид софтверот е во добар дел препишан од принципот на IOS софтверот кој го користи ејпл за ајпад, ајфон и тн.

Патем, крејтив комонс лиценцата е наменета за докажување на делото дека е твое, а не за забранување да некој друг го копира истото ако сака да го догради или едитира. Но сепак се користи и за забрана, иако речиси нема никаков ефект денес, поради тоа што никој не ги цени едитираните нешта кои во најголем дел се базираат на оригиналот и имаат само профитабилна наменa, па поради тоа таквите појави речиси и ги нема, не е потребна забрана.

Во продолжение може да се видат сите четири делови од овој документарен краток серијал во кој подетално се разгледува идејата за интелектуална сопственост и до каде е таа потребна, а од каде претставува еволуциона кочница, апсурд и сосема бескорисна и непрактична појава.


Everything is a Remix Part 1 from Kirby Ferguson on Vimeo.


Everything is a Remix Part 2 from Kirby Ferguson on Vimeo.


Everything is a Remix Part 3 from Kirby Ferguson on Vimeo.


Everything is a Remix Part 4 from Kirby Ferguson on Vimeo.

Патем, и уште еден корисен документарен филм кој ги разгледува корпорациските манипулации со оправдување на некои копирања, а казнување на други. Филмот се вика „good copy, bad copy“: